Gulozarije

 

Danas je Milka čokolada, Bajadera, Duplo, Ferero, Dorina, Kinder Bueno, Bananko, sve opcije Lindta ili popularni slogan Snickers kampanje "kad si gladan, nisi svoj" jedan veliki, slatki svit za se.

Još u neko juče, možda iz vrimena crno bilog filma, nikako nijemog, priča je izgledala posve drugačije. Mi malešni, obilazili smo smokvu sa svih strana, pipali ih, a teta, prignuta nad maštilo robe, vikala je, ne tičite ih, još nisu zrile.

Kad je doša dan zelenog svitla, samo bi stali ispod smokve, kružili ispod nje i zobali do pucanja. Od smokvine mliči bi nan se zacrvenila justa i ruke, ma nismo puno marili za to. Ne pite sad vodu, rekla bi teta, trcat ćete na zahod.

 A zahod je bila ledina, skrovita iza pustih suhozida i škartoci od kruva i druge spize, uredno izrezani i posloženi na svon mistu. Ko je onda ima zahod u okruženju polusrušenih pojata iz kojih se domaći svit razgmiza u Australiju, Argentinu, Čile, Ameriku.

Mi, teta Pama, barba Stipan, teta Kata, barbe Visko i Đuro bili smo cili svit. Jedan komuna. Jedna država. Najstariji od njih pricidnik pro forme, al teta je bila alfa i omega svita. Ako i ponekad nismo jili skupa, bili smo non stop skupa. Svi oni veli i nas četvero male dice. Naseljeni u tri pojate.

 I naše dičinje pleme je  bilo komuna za sebe. Izbodeni od osa, komaraca, papatača, koprive, izgrebanih ruku i kolina, ogrezli smo u tin sitnicama i nismo ih ni obadavali. Ako je i bilo šta žešće, teta bi na ranu izlila malo travarice, a mi bi stisli zube kad je peklo i nastavili trcat ka da se ništa ni dogodilo. Ni hansaplasta, ni zavoja, ni antibiotskih masti, samo tetini pripravci i sirupi za sve šta na svitu postoji. Ona je bila zamjena za današnje gigantske farmaceutske kompanije. I osin nje, koje  više ni, a doživila  je duboku starost, još smo svi živi, i rekla bi zdravi.

E, da se vratin na smokve. Ako su svježe bile lipe, a bile su, neopisivo je kako su  lipe bile tetine sušene i to za ladnih zimskih dana kad smo sidili okupjeni oko ognja i pili čaj prid spavanje.  Držala ih je nanizane na konope: jedna smokva, list lovora, pa smokva, pa list lovora i tako cili krugovi koji su visili na brokvi potporne grede.

 I danas se hranin tin slikama, okusima i teplinon u srcu. Dražje su mi od svih gore nabrojanih slastica ovog komercijalnog doba. Možda zato jer su umisto bar koda imale utisnutu dušu.