Prvi zanat

 

Pecanje na udicu i krenu, nikako šćap,  je bila jedna od prvih naučenih otočkih lekcija. Ili ćeš sidit sam na mrkenti, gledat u more i dosađivat se ili ćeš nešto činit. I tako bi se nas četvero rasporedili, svak po svon izboru. Onda bi kamenon  stukli puža grca, nataknili ga na udicu i dali se na posal. Svi u mudanticama koje je sašila teta. Bili smo crni ka uglješe. Znali smo sve finte kako i šta učinit kad riba cimne. I lovili smo. Bilo je tada ribe. Ne ka danas. Sve šta se ulovilo bi teta lešala s kumpirima ili pofrigala ili učinila poparu, brudet ili stila na gradele. Ovisilo je o sveukupnom ulovu velih i nas malih.

Onda su iz Splita, na škoj, došli  mat iz bolnice i otac. To si zvalo godišnji odmor. A ja san kod tete bila već puna tri miseca. Naučila sve govorit ka moji kužini i niko, baš niko ne bi reka da se nisan rodila u Selu i tu živila cili svoj mali život. I sad, kad su mi tu bili i moji, bila san u raju. Neopisivon raju.

Dok bi se za obid paričavala riba, mat bi zapivala ka slavuj. Tetin muž je rasteza harmoniku i svi su bili veseli i smijali se grohoton. Tako smo i mi dica, uz njih, brzo naučili pisme Ribar plete mrižu svoju, Jedna Dubrovčanka otvorila dućan, Čiribiribela Mare moja, Vratija se Šime, Dva Bračanina, Kad si bila mala Mare, nezaboravnu Vela Luka i još puno drugih.

Navečer su nas dicu potrpali u sobu di je bila starinska posteja od peršone ipo. Ležali smo svi na bok. Ako bi se ko i tija okrenit, okretali bi se svi. Naši su igrali briškulu, a mi smo ih prin spavanja ćirili kroz rupe od dasaka od kojih je bi načinjen zid. I onda san glasno rekla, maaaa, vidin te kroz bužu.

A ona se veselo nasmijala i rekla, za gospu blaženu, kad je ovo moje dite naučilo blaski?  

Naučilo je, naučilo. I to jadno brzo. Zna li se itko, brzinon svitlosti, prilagodit ka dite. Dite među dicon.

I onda su nan rekli, ala, hote sad spat. I rekli smo in laku noć.

Namistili se na bok. Jedan drugemu pribacili ruku priko boka i do jutra se nismo micali. Spali smo snon pravednika.

Novi dan nas je čeka ka neispisan list knjige. Koji ka da je zna da će u njega jedva sve stat.